Aleksandar Jovic

Mala noćna recenzijica: "Beli beli svet" (2010) Predgovor Od 2010 - 'na ovamo' (a danas je 17.01.2022.), jedino 'kašičica' filmova srpske kinematografije je preživela prirodne asasine neophodnih targeta koji obitavaju u samom procesu dočaranja tih predivnih "pokretnih pokretnih slika", reflektovanih preko penkala (samo)_ubica ljudi na scenaristici, klizav pod linoleuma prigradskih ludnica jugoistočne Evrope - gradova u kojima živi režija, kadrovi koji "brzinom Alchajmerove svetlosti" jedu memoriju a/v montažera (da li ste, smrtnici, ikada probali?) i... glumaca; a šta reći o njima a ne uplesti se kolariću-paniću potpuno?; ionako i ovo, ovako slabašno, mislim da je dosta, dosta jer "Beli beli svet" privlači, lomi "kičmu" (a to boli boli sve) svojom kreativnom gravitacijom, većini tih okolnih 'nebeskih tela', neki bi rekli: filmova. Retko ko je ostao u savršeno izbalansiranom poravnanju a zatim svako ponovo svom jedinstvenom životu do sledećeg celestijalnog dogadjaja sa belim svetom - i suprotno, jer to je osnovni zakon, primenjivi princip i jedini koncept da svojim orbitama samo, kao da prate jedni druge, kao uz valcer nesudjenih životnih partnera - a srodnih duša, na naizgled jednostavan i lep način jedni uz druge na podijumu koji jedino ako zajedno dele se neće urušiti pod njihovim stopalima, stopalima giganata. Deo prvi ... nastaviće se. {Aleksandar Jović}