boban bakaic

Mozda smo ja i ti divlji i niciji, mozda nas je tuga zauvek vezala Kazu nam da smo svi rodjeni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama Cujem marsiraju zastave, zvone koraci u ovoj noci, nebo nocas ratuje a ti me ne pitaj nikada o samoci Sanjam, sanjam da si tu ko da letim na zlatnom cilimu sanjam Bog nas prokleo sve nam dao a srecu nam je uzeo Zaboravljen sam ja, zaboravljena ti negde u tisini nase ulice ponoc je kucnula ti si se prekrstila, obrisala sve jednim potezom gumice