"Moram da priznam da sam posle gledanja imao osećaj kao da sam bio taoc. Sat i po gledanja u prazno, bez emocije, bez smisla, bez bilo kakvog razloga da ostanem do kraja – a ipak jesam, valjda iz nade da će se nešto desiti. Nije. Ako je cilj bio da se osetimo zarobljeno i bespomoćno – uspeh je potpun. Film koji bih voleo da mogu da zaboravim."
JOŠ JEDAN PROMAŠAJ "NAŠE" KINEMATOGRAFIJE....
